Hoteli i moteli mogu biti tradicionalni nosioci turističke industrije, ali postoje mnoge alternative koje mogu bolje odgovarati vašim potrebama ili čak i začiniti vaš odmor.
Zašto bi trebalo da izaberete alternativni RENTAPARTMANI.COM smeštaj u Beogradu?
Ova alternativa bi mogle da uštedi puno novca. Štaviše, boravak u apartmanu u Beogradu možda bolje odgovara vašim potrebama i zahtevima. Na primer, ako planirate putovanje u Beograd sa svojom porodicom i razmišljate o boravku više od nedelje, bilo bi najbolje pronaći apartman u Beogradu. Boravak u apartmanu u Beogradu daje vam tu dodatnu količinu prostora koji bi porodični odmor mogao učiniti prijatnijim. Pored toga, plaćanje dugoročnih zakupa umesto dnevnih definitivno bi bilo lepše novčaniku jer ostaje puniji. Alternative kao što su krevet i doručak i kauč za surfovanje mogu takođe inspisatati osećaj avanture i pomoći vam da se potopite u Adu Ciganliju.
Tri alternative koje želite da razmotrite na sledećem putovanju u Beograd
Alternativne mogućnosti smeštaja za vaš sledeći put!

1. Noćenje bez doručka ili boravak na farmi u okolini Beograda sa doručkom
To su smeštajni kapaciteti koje obično daju nekoliko soba putnicima koji više vole atmosferu od cene u hotelskoj sobi koja je skuplja. Iako ova mesta neće biti tako luksuzna kao hotel, ovaj faktor će nadoknađen šarmom mesta i gostoprimstvom i kulturom koju ćete iskusiti. APARTMANI ZA RENTIRANJE U BEOGRADU su sve popularniji jer putnici žele da vide grad svojim očima a ne na slikama. Život sa lokalnom porodicom znači ukus lokalne kuhinje, povezivanje sa lokalnim stanovnicima i dobijanje korisnih saveta koje se ne mogu naći u turističkim vodičima o zemlji i mnogim atrakcijama.

​2. APARTMANI U BEOGRADU ZA IZDAVANJE

JEFTINI APARTMANI U BEOGRADU su u stvari jedna od najpopularnijih alternativnih smeštaja. Samo u Beogradu, postoje brojni apartmani kao što su RENTAPARTMANI.COM. Glavni razlog zašto mnogi turisti više vole da koriste APARTMANI U BEOGRADU JEFTINO su zato što pružaju istu udobnost kao hoteli, ali sa boljom domaćom atmosferom. Štaviše, oni mogu biti naročito korisni velikoj grupi ili tokom dužeg vremenskog perioda. Postoji mnogo različitih tipova apartmana sa čitavim spektrom pogodnosti. Dakle, bez obzira na vaš budžet, trebalo bi da imate puno opcija kada je u pitanju izbor blende za aparat kada slikate Beograd.

3. HOSTELI U BEOGRADU

Hosteli su nadgledani, jeftini smeštaj u Beogradu za putnike. Možete odabrati da ostanete u privatnoj sobi ili spavaonici, a zajedničke prostorije delite. Dok su hosteli nekada bili ograničeni na mlađe putnike, postali su zajednička alternativa turistima svih uzrasta. Danas, hosteli u Beogradu pružaju više mogućnosti kao što su privatne sobe sa privatnim kupatilima i jedine spavaonice samo za muškarce ili žene. Porodice, pojedinci, penzioneri i parovi imaju koriste hostele da uštede u budžetu. Pored toga što su pristupačni, hosteli su zabavni, jer se zabavljate sa drugim putnicima.

Sektor turizma je jedan od najbrže rastućih sektora i postoji nova kultura u smeštaju. Prošli su dani kada je odlazak na odmor značio da plaćate velike sume za hotelsku sobu. Ovo je dobra vest za vas jer sada imate veći izbor smeštaja!

​Postoji mnogo sjajnih ponuda apartmani u beogradu jeftino na sajtu Rentapartmani.com, a internet sajt Rentapartmani.com je odličan izvor za upoređivanje cena i lokacija za stan na dan dnevni odmor.

Kvalitetna veb stranica Rentapartmani.com koja oglašava Stan na dan Crveni krst će pružiti ne samo detaljne informacije o apartmanu u Beogradu, lokaciji i dostupnosti, već takođe uključuje i mnoge fotografije koje pružaju dobru ideju o samom apartmanu. Vlasnik ima kvalitetan proizvod, i želi da dobije što više potencijalnih korisnika. Budite oprezni sa šibicarima iz drugih agencija jer se uvek na kraju pokazalo da nas klijenti zovu i kažu: Jao, šta su oni meni ponudili a šta sam ustvari dobila. 

Uverite se da je RentApartmani.com stan na dan centar pogodan za decu

Ako rezervišete porodični odmor sa decom onda proverite da li je apartman pogodan. Da li postoje potrebni sadržaji (kreveti itd.)? Ima li dečji bazen ili igralište? Da li je apartman bezbedan? 

Plaćanje za stan na dan apartmani Beograd

Platite gotovinom ili Paypalom. Najbolji način plaćanja je u kešu a njega možete nabaviti na svakom bankomatu ako imate novca na računu. Ako nemate novca, jednostavno nemojte rezervisati apartman. Takođe, čuvajte kopiju svih e-mail poruka između vas i Rentapartmani.com

Koje su prednosti rentiranja apartmana u Beogradu?

Turistička industrija je dosta evoluirala, zaista, mnoge alternative hotelima su napredovale jer su se turističke potrebe i način života promenili. Jedna od alternativa (o kojoj govorimo u ovom članku) je iznajmljivanje apartmani Beograd privatni smeštaj. Ova alternativa je sve češća kod ljudi koji putuju jer ima različite prednosti koje treba uzeti u obzir:
- Porodica pod istim krovom
- Mogućnost kuvanja (doručak, večera itd.): idealna za male budžete
- Korišćenje mašine za pranje veša.

Srce grada

Prvi znamen Beograda, mesto gde se ogleda njegovo najvažnije lice i najjače kuca njegovo srce, nesumnjivo su ušće Save u Dunav i zidine Beogradske tvrđave na bregu iznad. U istoriju utvrđenja utkana su zbivanja koja su u protekla dva milenijuma često uticala na sudbinu evropskih naroda i država. Izgrađena na značajnom strateškom položaju, gde se sustiču ključni evroazijski putevi, Beogradska tvrđava je u svim vremenima bila važno uporište i tačka oslonca. Vekovima su zbog nje pokretani veliki osvajački pohodi, u njoj su posvećivani veliki vitezovi i duhovnici, tu su stvarali čuveni pesnici i slikari, graditelji i učenjaci.
Na mnogo slojeva kulture i civilizacije, života i sudbine, počiva utvrđenje iznad „vodenog krsta“, gde se spajaju „četvrta rajska reka i trideset šesta zemaljska“. Trajanje i razvoj nisu bili prava i neprekidana linija. Hronike beleže preko četrdeset rušenja i ponovnih podizanja grada. Sistemi odbrane iz različitih epoha nastajali su na ostacima starijih fortifikacija. Beogradska tvrđava sažima u sebi mnoge rukopise i stilove evropske vojne arhitekture.
Preko svega toga, kao večna čarolija, dolazi zadivljujući pogled sa zidina Beogradske tvrđave. „Stari narodi zvali su ovo mesto Breg za razmišljanje. Kud god da pogledate, odavde se vidi do kraja sveta“, beleži pesnik beogradski.
Danas se Beograd bolje može osvojiti osmehom i šarmom, duhovitošću i radoznalošću, vedrinom i otvorenošću. Predlažemo da u takav pohod krenete upravo istraživanjem Beogradske tvrđave i Parka Kalemegdan, jednog od najsadržajnijih gradskih prostora. Da otkrijete zašto Beograđani ovaj prostor zovu „srcem grada“ i zašto ga putnici iz daleka smatraju „jednim od najlepših vidikovaca na svetu“. Možete ovde doći kad god vam je zgodno, ali nemojte propustiti jutro i predvečerje na Beogradskoj tvrđavi.
Možda nećete zapamtiti nazive svih kapija, kula i crkava, imena ličnosti kojima su posvećeni spomenici i muzejske eksponate, ali će vam sigurno ostati u sećanju stojeća figura s mačem u jednoj i sokolom u drugoj ruci, okrenuta ka zapadu: spomenik Beogradski pobednik, jedan od simbola ovog grada. Ako svom obilasku Tvrđave još dodate neki od programa razgledanja podzemnih prolaza i laguma, tog zagonetnog lavirinta čiji su kraci spajali utvrđenje sa gradskim ulicama, obližnjim šumama i obalama reka, osetićete da je i taj „grad ispod grada“ još uvek živ.
Beogradu ćete brzo shvatiti da ga s pravom zovu gradom kulture. Bogata kulturna ponuda beogradskih muzeja, pozorišta, bioskopa i koncertnih dvorana sama govori o tome. Mnoga istorijska zdanja, važna već sama po sebi, postala su dom beogradskih muzeja. Postavke u njima predočavaju nam tragove višemilenijumskog života na ovom prostoru susreta i prožimanja kultura, civilizacija i svetova.
Predlažemo da prvo, u Muzeju Nikole Tesle, pogledate najveću svetsku zbirku dokumenata  o životu i radu genijalnog pronalazača naizmenične struje. Zbirka je pod zaštitom UNESCO. O životu književnika Ive Andrića, srpskog nobelovca, može se saznati u spomen muzeju koji nosi njegovo ime. Prosvetiteljstvo i razvoj školstva predstavljeni su u Muzeju Vuka i Dositeja, kao i u Pedagoškom muzeju. Srednjevekovna kula Nebojša, tamnica u vreme turske okupacije, danas je pretvorena u moderan muzejski prostor.
Prošetajte i kroz stalne zanimljive postavke Muzeja primenjene umetnosti, Istorijskog muzeja Srbije i Etnografskog muzeja. Bogate su i tematske zbirke zbirke Muzeja automobila, Železničkog muzeja i Muzeja vazduhoplovstva. Prirodnjački muzej u svojoj Galeriji izlaže zanimljive kolekcije biljaka i životinja još od vremena kada je Beograd bio „ostrvska plaža u Panonskom moru“.
Pored drugih vrednih eksponata, u Narodnom muzeju čuva se i Miroslavljevo jevanđelje
– najstariji i najdragoceniji sačuvani rukopis napisan ćirilicom, iz XII veka. Zvanično proglašeno najlepšim ćiriličnim rukopisom na svetu, ovo jevanđelje upisano je u UNESCOov registar „Pamćenje sveta“.
Svedočanstvo o nastanku, vrhuncima i nestanku neolitske Vinčanske kulture, te dokazano „prve Evrope“, može se videti nedaleko od Beograda, u selu Vinča, na desnoj obali Dunava, u tamošnjoj postavci Muzeja grada Beograda.
Beograd ima i pedesetak dobrih likovnih galerija, raznovrsnih po konceptu, sa izazovnim i nadahnjujućim izložbama. Ne propustite da zavirite u njih, pa makar zbog toga produži li boravak ili odlučili da ubrzo ponovo dođete. Krenite, na  primer,  ovako: „Singidunum“, „Kolarac“, Kulturni  centar Beograda, „Progres“, „Haos“, „Radionica duše“, „Heksalab“... Obavezno posetite Muzej Paje Jovanovića, najpoznatijeg slikara srpskog akademskog realizma, koji je ostavio svoj luksuzni atelje Muzeju grada Beograda. Stalna postavka sa 211 umetničkih dela, neorenesansni portal i salon u stilu Luja XV, preneti su iz umetnikovog ateljea u Beču.
U palati Srpske akademije nauka i umetnosti, u jednom od najimpozantnijih zdanja elitne KnezMihailove ulice, nalazi se galerija u kojoj se priređuju izložbe izuzetnog umetničkog i istorijskog značaja. Na kraju te ulice, u temeljima zgrade Biblioteke grada Beograda, pronađeni su ostaci kapije rimskog kastruma. Prostor je konzerviran i adaptiran u „Rimsku dvoranu“, u kojoj se odražavaju izložbe i književne večeri.
 
Sakralna geografija

Beograd je, naravno, pravoslavni grad. Ali njegova istorija i sudbina, sva ta kulturnoistorijska ukrštanja, dala su mu istinski multikonfesionalni i multikulturalni karakter. Beograd je to mudro sačuvao do danas, kao svoje blago i jednu od svojih najlepših osobina – jedinstven spoj različitosti, koje se dopunjavaju i međusobno jačaju. Beograd ima verske objekte pravoslavnih, katolika, muslimana, evangelista, judaista, unijata, budista...
Sa koje god strane da prilazite centru Beograda, pred vama se ukazuje monumentalni Hram svetog Save, na Vračarskom brdu, jedan od najvećih pravoslavnih na svetu. Posebno mesto na mapi grada zauzima Saborna crkva, na savskoj padini, i prekoputa nje Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve. U Sabornoj crkvi je jedan od najreprezentativnijih srpskih klasicističkih ikonostasa, iz XIX veka. Svake nedelje u toj crkvi možete, tokom liturgije, čuti izvanredni hor Prvog beogradskog pevačkog društva.
Pored blizu stotinu pravoslavnih hramova,  u Beogradu se nalazi i nekoliko rimokatoličkih crkava, jedna sinagoga i jedna džamija.
Od rimokatoličkih, izdvaja se Crkva svetog Antuna Padovanskog, u gradskoj četvrti Crveni krst, pomalo nalih na Krivi toranj u Pizi. U Katedrali Blažene Device Marije na Neimaru posebnu vrednost predstavljaju stare orgulje. Svake nedelje pre podne možete da prisustvujete misi na engleskom jeziku u Crkvi Krista Kralja.
Iz turskog vremena u Beogradu je preostala i Bajrakli džamija, na Dorćolu. Ako se od KnezMihailove spuštate dunavskom padinom, lako ćete pronaći vitku liniju njenog minareta.
Od jevrejskih hramova u Beogradu danas je aktivna samo aškenaska sinagoga u ulici Maršala Birjuzova. U njoj se održava sefardska služba, pošto je u gradu preostalo malo Aškenaza. Pored obreda, svadbenih i drugih  svečanosti, tu se održavaju i sve aktivnosti beogradskog jevrejskog verskog udruženja.

Zdanja

Arhitektonski, Beograd je pun kontrasta, slojevit i mnogostruk, često ljupko protivrečan. Logično, pošto je reč o jednom od najstarijih evropskih gradova, koji je prošao kroz mnoga vremena i mene. Zbog izuzetnog strateškog položaja i metaistorijske važnosti, Beograd je često opsedan i napadan. Rušen je do temelja i ponovo građen više od četrdeset puta.
Svi ti slojevi su i dalje tu, po njima hodate, dok ste u ovom gradu, i osećate njihovu snagu.
Beograd je rekama podeljen na Stari i Novi. U Starom se vide mnoge tendencije i arhitektonski stilovi karakteristični za Evropu u minulim stolećima. Novi je ogromni korak Beograda preko Save u sremsku ravnicu, modernistički grad, i po arhitekturi, i po urbanističkim rešenjima, i po duhu.
U stilskom luku beogradske arhitekture lako ćete prepoznati balkanskoorijentalne elemente, pa klasicističke, neorenesansne, neobarokne, secesijske, sve do onih u kojima prosijava nacionalni stil i onih koji najavljuju modernizam.
Da biste saznali više o vekovnoj arhitekturi Beograda, trebalo bi zaći u knjižare i biblioteke, ili na neke od specijalizovanih internet portala. Pa ipak, i posle svih razaranja grada u minulim vekovima, mnogo zanimljivoga možete videti i u šetnji beogradskim ulicama. Na Dorćolu, u Dušanovoj 10, pred vama će se ukazati „najstarija sačuvana stambena kuća“ u Beogradu, ostatak barokne Dunavske varoši iz XVIII veka. Skadarska, popularna Skadarlija, danas čuvena boemska četvrt, tipična je uska kaldrmisana ulica sa istočnjačkim (balkanskoorijentalnim) pečatom.
U takvoj šetnji Beogradom sigurno će vas zainteresovati istorijska zdanja balkanskoorijentalne arhitekture: Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, Kafana „?“, Muzej Dositeja i Vuka. Pažnje vredni su i Stari dvor (da nas Skupština grada), Novi dvor (danas sedište Predsednika Srbije), Dom Narodne skupštine, zgrada nekadašnje „Beogradske zadruge“ u Karađorđevoj ulici – sve prelepa zdanja projektovana u duhu akademizma.
Impozantno staro KapetanMišino zdanje i Narodno pozorište projektovani su u stilu romantizma. Zdanje Narodnog muzeja, gde je jedna od najvažnijih nacionalnih kulturnih institucija, primer  je  neorenesansne  arhitekture  u srpskoj prestonici. U KnezMihailovoj ulici, elitnoj pešačkoj zoni Beograda, svakako najreprezentativnija je zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti, izvedena u stilu akademizma,  sa elementima neobaroka i secesije. Na Trgu Terazije dominira elegantno secesionističko zdanje hotela „Moskva“. Jedinstvenost srpskovizantijskog stila možete uočiti na zgradi Patrijaršijskog dvora na Varoš kapiji, staroj gradskoj četvrti na Savskoj padini.
Između dva svetska rata arhitekturu Beograda obogatili su mnogi strani projektanti. Ruski arhitekti, emigranti nakon Oktobarske revolucije 1917, u mnoge javne građevine unose elemente ruskog akademizma i secesije. Češki arhitekti podigli su zgradu „Praške banke“ na uglu Terazija i Sremske ulice i zgradu „Jugoslovenske banke“ na Trgu Republike. Bečki arhitekti projektovali su zgradu hotela „Ekscelzior“ u Ulici kneza Miloša 5. Zgrada „Riunione“, koja dominira Trgom Republike, delo je italijanskih arhitekata. Zdanje Francuske ambasade, prekoputa Kalemegdana, projektovano je u Parizu.
Posle Drugog svetskog rata graditeljstvo u Beogradu bilo je izrazito socrealističko. Na levoj obali Save „od nule“ je građen Novi Beograd, danas jedan od najuspelijih evropskih primera takozvane otvorene izgradnje. Arhitektonski predstavnik tog vremena je, pored Palate „Srbija“ u Novom Beogradu, lučna zgrada Doma sindikata na današnjem Trgu Nikole Pašića.
 
Oaze

Jedna od velikih prednosti Beograda je što nadomak samog centra dan možete provesti u prirodi. Do obala reka i izvanrednih zelenih oaza, gde je živo tokom cele godine, lako se stiže. Lepa rečna ostrva – Ada Ciganlija, Ada Huja, Veliko ratno ostrvo – omiljena su mesta Beograđana i njihovih gostiju. Ada Ciganlija, zvana i Beogradsko more, najposećenije je izletište, kupalište i odmaralište u srpskoj prestonici.
Brojni su, tu, sportski tereni i kulturnozabavni programi, privlačna ugostiteljska ponuda.
Veliko ratno ostrvo nalazi se na samom ušću Save u Dunav, vazdušnom linijom samo nekih šest stotina
metara od centra grada. Nekada važna vojnostrateška tačka, danas je prava ekooaza Beograda. Pored sojenica i bašti zaljubljenika u prirodu, na ostrvu su kolonije retkih vrsta ptica. U kanalu Veliki Galijaš, na samom ostrvu, prirodno je mrestilište dunavskih riba. Na uzvodnom špicu ostrva, takođe u zaštićenoj zoni, nalazi se zemunsko kupalište Lido, do kojeg možete doći taksičamcem, u letnjoj sezoni i preko pontonskog mosta.
Prirodni i istorijski dragulj Beograda je i park Topčider. Kulturnoistorijsko nasleđe i prirodne lepote čine ovu ambijentalnu
celinu izuzetnom. Ona i danas čuva šarm rezidencijalnog kompleksa dinastije Obrenović, što možete videti i u delu postavke Muzeja grada Beograda u Konaku kneza Miloša. Topčider ima i svoju romantičnu i gastrohedonističku
dimenziju, u šta ćete se sigurno i sami uveriti.
Dan na Avali, jednoj od dve planine na području Beograda, poseban je doživljaj. Na samo petnaest kilometara od centra, ovde su prelepe šume, Avalski toranj, spomenik Neznanom junaku, hotel... Desetak kilometara obeleženih planinarskih staza omogućava šetnju i rekreaciju.
Šumoviti brežuljci Košutnjaka, „pluća Beograda“, nekadašnje kneževsko izletište i lovište u koje se dolazilo karucama i čezama, a krajem XIX veka tramvajem, danas su praktično usred grada. Obogaćeni su trim stazom, sportskim i izletničkim terenima. Posebnu atrakciju predstavlja skistaza, i to ne samo zimi. Tu je i Hajdučka česma, kao i više restorana sa ukusnom hranom, vrućom rakijom, kuvanim vinom i divnim pogledom na grad.
U samom centru Beograda je Botanička bašta „Jevremovac“,  izuzetan  spomenik  prirode i kulture. U njoj raste 1.500 zeljastih biljaka i oko 350 vrsta drveća, žbunja i egzotičnog bilja. Staklena bašta u njoj, podignuta 1892. u viktorijanskom stilu, bila je najveća i najlepša u ovom delu Evrope. Do danas je sačuvana njena autentičnost.
Zoološki „Vrt dobre nade“ nalazi se u Beogradskoj tvrđavi, na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija. Osnovan 1936, „jedno je od najstarijih životinjskih carstva u Evropi“. Beograd se proslavio i kao prvi grad u Evropi čiji je zoološki vrt imao bele lavove. Danas je to dobri dom za oko 2.000 životinja, kao i centar reprodukcije za neke od najugroženijih vrsta.
 
Neobične ture

Više je mogućnosti da Beograd upoznate na neobične načine. Organizovano. Pomenućemo neke, o ostalima se možete obavestiti na sajtu i u infocentrima Turističke organizacije Beograda (www.tob.rs).
Tura Podzemni Beograd je uzbudljiv silazak u „Beograd ispod Beograda“. Mreže tunela i hodnika, „prave male ulice i trgovi, čvorišta i prolazi“, zagonetni borhesovski lavirint, trag je nekih drugih i drukčijih vremena. Ako odaberete ovu turu, videćete Rimsku dvoranu, cevi rimskog vodovoda, Rimski bunar, bunker na Beogradskoj tvrđavi, veliki barutni magacin, lagume...
Atmosferu vladarskih palata s početka XX veka, jedan poredak života drukčiji od današnjeg, možete osetiti tokom posete kompleksu kraljevskih dvorova u Beogradu, na Dedinju. U Belom i Kraljevskom dvoru videćete lepotu i raskoš, istančan ukus, umeće graditelja i umetnika, čućete mnogo zanimljivosti iz istorije ovih zdanja i dinastije Karađorđević.
Svake subote možete učestvovati u programu Na kafi kod kneginje Ljubice Muzeja grada Beograda. To je prilika da saznate tajne Konaka kneginje Ljubice, stare građevine u srpskobalkanskom stilu prekoputa  Patrijaršije, i  detalje o životu u Beogradu u vreme vladavine dinastije Obrenović. Kustoskinja, obučena u kostim iz perioda kneginje Ljubice, kao domaćica svoje palate dočekuje posetioce. Uz kafu i najbolji domaći ratluk, vodi ih kroz epohu od pre dva veka i lične živote pripadnika onovremene vladarske porodice.
Rakiju, ovdašnje tradicionalno piće, ponudiće vam u svakom beogradskom lokalu. Šljivovicu, jabukovaču, dunjevaču, kruškovaču, kajsijevaču... Sa kantarionom, srčanikom, lekovitim travama... Čitavu paletu rakija ovog područja možete okusiti u specijalizovanom „Rakija baru“ na više lokacija u Beogradu. Ako biste želeli da saznate više o ovom srpskom piću, i dublje zađete u njegove delikatne tajne, za vas je osmišljena i posebna Rakija tura kroz Beograd.
Iskoriste i retku ugodnost da Beograd sagledate sa njegovih reka, brodom do ušća Save u Dunav, uživajte u pogledu na Veliko ratno ostrvo, Beogradsku tvrđavu, Kulu Nebojšu, Gardoš i sve druge znamenitosti koje se nižu duž desetina kilometara rečnih obala ove metropole. Baš na Ušću – gde se spajaju zelena Sava i plavi Dunav, gde se sustiču naravi voda iz preko sedamdeset njihovih pritoka – putnici broda načas zatvore oči i zamisle želju. Ako je plemenita, uvek se, tvrde, ostvari.
Beogradske kajak avanture su još jedna atraktivna beogradska tura na rekama. Vozićete se u nezaboravno svitanje ispod sedam gradskih mostova, uživati u otkrivanju Velikog ratnog ostrva, nailaziti na jata retkih ptica, videti kako svetlost sa Istoka obliva grad koji se „rađa iz sopstvenog obrisa“.
Svakog dana tokom godine kada nema padavina i kada brzina vetra ne prelazi 5 m/s,   u Beogradu je moguće leteti balonom u trajanju od 60 do 90 minuta i razgledati grad iz vazduha.
Na turi Književni vodič kroz Beograd sledićete tragove koje su neki od velikih srpskih pisaca posejali po Beogradu, svojim životom i delima. (Nobelovac Ivo Andrić, na primer.) Obilazeći mesta na kojima su oni provodili svoje dane u Beogradu, čućete još jednu zanimljivu priču o nadvremenom duhu Beograda i epohi u kojoj je svaki od njih živeo.
 
Skice za gastronomsku mapu
 
U čvorove gastronomske mape Beograda, osim autentičnog srpskog nasleđa, neraskidivo su uvezane mnoge niti različitih istorijskih i kulturnih uticaja  tokom  milenijumâ na ovom sudbonosnom raskršću  civilizacija. Na koju god stranu da krenete u šetnju Beogradom, naići ćete na neku kafanu ili restoran. Vrhunski zalogaj i gutljaj čekaju vas i u čuvenim ovdašnjim restoranima („Klub književnika“, „Madera“, „Kalemegdanska terasa“, „Franš“,
„Kod Đorđa“, „Romantičari“, „Bastion“, „Šaran“...), kao i u starinskim kafanama sa autentičnom beogradskom atmosferom, gde su đakonije spremljene po starim srpskim receptima („Srpska kafana“, „Stara Hercegovina“, „Orašac“, „Kolarac“, „Kalenić“, „Proleće“, „Majdan“, „Zlatar“...).
Ako siđete do obala Save i Dunava, domaćini restorana na usidrenim brodovima i splavovima dočekaće vas odabranim ribljim specijalitetima. Posebnu draž pružaju kafane u okolini grada, uređene u etno stilu, čija pikantna gastronomska ponuda i veliki izbor domaćih rakija i srpskih vina se pamte.
Čak i brza hrana u Beogradu može da bude nezaboravno iskustvo: leskovačke pljeskavice u lepinjama i somunima, kuvani đevreci iz pekare u Bulevaru kralja Aleksandra, roštiljski specijaliteti kod Lokija na Dorćolu, ili kod Mare na Vračaru, zanosna peciva u pekarama kod Ace, Tome, Trpkovića, Petrovića... Mnogi od njih rade i tokom cele noći, pa možete svratiti usput, kad god ogladnite.
Ipak, posebno mesto na gastronomskoj mapi Beograda ima boemska četvrt Skadarlija, sa svojih dvadesetak restorana. U ovoj ulici sa starom kaldrmom, nalik na beogradski sokak iz XIX veka, kafane su u prizemnim starinskim kućama. Svaka od njih pruža poseban boemski ugođaj, vinski i gastronomski, svaka ima starovarošku živu muziku. U Skadarliji se često osviće, Skadarlija se pamti, u nju se potom stalno vraća.
 
Noćni život

Ako ste željni  dobrog provoda, Beograd je pravo mesto za vas, puno raznovrsnih izazova. Po rekordnom broju kaferestorana čuvena je ulica Strahinjića Bana na Dorćolu. Samo u toj ulici, u strogom centru grada, nalazi se dvadesetak kafea, klubova, barova, restorana, uvek punih ljudi i muzike, smeha i beogradskog duha.
Savsko jezero i Ada Ciganlija takođe su jedna je od uzbudljivih zona noćnog provoda u Beogradu. Ne zaostaju ni splavovi na Savskom ili na Dunavskom keju. I nekadašnja industrijska četvrt Sava mala zablistala je mapi noćnog provoda u Beogradu. Na brojnim mestima za izlaske u ovom delu grada – klubovima, restoranima, barovima – zabava traje do duboko u noć, uz odličnu muziku raznih žanrova i čuvenu beogradsku atmosferu nepatvorene ležernosti. Jedno od omiljenih mesta na obali je i „Beton hala“, u pristaništu, gde je smešteno nekoliko ekskluzivnijih restorana i klubova, sa pogledom na ušće Save u Dunav.
Upravo su obale reka ono po čemu se beogradska klabing scena izdvaja, u odnosu na druge evropske metropole, i pamti. Poznata je dobra atmosfera na splavovima privezanim uz obale Dunava, Save i Savskog jezera. Otvoreni su tokom cele godine, a posebno zanosni, naravno, leti.
Broj odličnih klubova u Beogradu stalno raste, a muzička scena, sa celim krugom iskusnih DJjeva, jača. Sve veći broj muzičkih i DJ zvezda dolaze u Beograd, privučene pričom o gradu koji živi tokom cele noći. Ulaz u klubove je uglavnom besplatan, taksi prevoz nije skup, baš kao ni piće. Poseban šmek toj atmosferi daju druželjubivi, srdačni i duhoviti Beograđani, koji će se rado provoditi zajedno sa vama.
Ako ste raspoloženi da okušate sreću, u Beogradu imate na raspolaganju dosta kazina, kladionica i igraonica.
Još jedan savet: nemojte propustiti, posle dobre noćne zabave, da dočekate jutro u Beogradu. To svitanje, miris peciva ili okrepljujuće „klinčorbe“, red za prve jutarnje vruće pogačice i burek, susret ranoranilaca i onih zaostalih iz noćnog provoda,„dodir različitih svetova pun razumevanja i naklonosti“, takođe ćete, verujemo, zauvek pamtiti.
 
Veliki koncerti i manifestacije
 
Beograd je uvek pun velikih koncerata i manifestacija. Svetskih, evropskih, domaćih. Nastupâ zvezda klasične i zabavne muzike. I Beograđani, kao i oni koji zbog takvih prilika dolaze u Beograd, poznati su kao znalačka publika, istančanog ukusa i odlično obaveštena. Ispred pozornica na otvorenom i u specijalizo
vanim salama poseta je uvek maksimalna.
Mnoge ambijentalne celine Beograda pokazale su se kao veoma podesne za velike koncerte na otvorenom  i  masovne  manifestaci je: Donji grad Beogradske tvrđave, park Ušće, Hipodrom, Trg Republike, Trg ispred Doma Narodne skupštine... U danima pred održavanje koncerata svetskih zvezda – kao što su bili nastupi Eltona Džona, Erika Kleptona, Stinga, grupa „Rolingstons“, „Guns N’ Roses“, „Polis“,
„Depeche Mode“, i mnogih drugih – beogradske ulice i restorani vrve od posetilaca iz balkanskih i drugih zemalja.
Posebno mesto ima misija beogradskog „Sava centra“. Preko 20.000 kulturnih manifestacija i gostovanja umetnika, više od deset miliona posetilaca. I pod svodovima „Beogradske arene“ – jedne od najvećih zatvorenih hala u Evropi, kapaciteta impozantnih 25.000 sedišta – od otvaranja 2004. nastupaju brojne muzičke zvezde. Svaki takav nastup pretvara se muzičkoscenski mega spektakl.
Beogradski „Beer Fest“, „najveća žurka na Balkanu“, održava se u parku Ušće svakoga leta. Ogroman broj posetilaca, mnogo stranaca, dobro pivo svih ukusa, muzika koja telu ne da mira (najbolji rokenrol, vrhunski bluz, world music, metal, pank i elektro zvuk) – obeležja su ove muzičkozabavne manifestacije.
Na beogradskom Gitar art festivalu svake godine okupljaju se veliki majstori ovog instrumenta, od Paka de Lusije, najvećeg španskog flamenkogitariste, do britanskog multiinstrumentalnog muzičara i rok pevača Stinga. Bemus, festival umetničke muzike, predstavlja poznate muzičke ansamble i velika svetska imena: filharmonijske orkestre iz najznačajnijih svetskih muzičkih centara, virtuoze poput Herberta fon Karajana i Zubina Mehte, operske prvake poput Hozea Karerasa, Monserat Kabalje i Plasida Dominga. Na Beogradskom džez festivalu redovno učestvuju svetski poznati džezeri (Djuk Elington, Dizi Gilespi, Majls Dejvis, Čik Koria, Nina Simon...).
 
Sportski spektakli

U gradu svetskih i evropskih prvaka u košarci, odbojci, vaterpolu, rukometu, tenisu, borilačkim sportovima, atletici (...), skoro svake nedelje  je  neko  veliko  sportsko takmičenje. U „Beogradskoj areni“, hali „Pionir“, u nekom od brojnih sportskih centara, na stadionima „Marakana“ i „Partizanovom“. Beograd je poznat i kao izvanredan domaćin međunarodnih sportskih takmičenja, jednako sportistima, navijačima, zvaničnim delegacijama, novinarima. Pra
va sportska metropola.
Čuven je beogradski „večiti derbi“ između „Zvezde“ i „Partizana“, u mnogim sportovima, naročito u fudbalu. Beograd ima još niz
srpskih fudbalskih superligaša, poput „Čukaričkog“ sa Banovog brda, „Rada“ sa Banjice, OFK „Beograda“ sa Karaburme,„Voždovca“...
Beogradski navijači su širom Evrope znani kao najvatreniji i najkreativniji u svojim koreografijama, pesmama i proslavama. Svaka evropska i svetska medalja koju osvoje srpski sportisti dočekuje se na spektakularnim okupljanjima pred Skupštinom Beograda.
Mnoge svetske sportske zvezde rođene su u Beogradu ili žive u njemu. Tako na ulicama srpske prestonice možete sresti Novaka Đokovića ili otići u kafe „Novak“ koji drži
njegova porodica, možete popričati sa Vladom Divcem ili Željkom Obradovićem, Miloradom Čavićem ili Svetlanom Kitić, Jasnom Šekarić ili Filipom Filipovićem...
Ako je u vreme vašeg boravka u Beogradu neko velikog sportsko takmičenje, derbi ili proslava nekog izuzetnog sportskog rezultata, nemojte to propustiti.
To su spektakli koji daleko prevazilaze okvire sporta i pamte se zauvek.
 
Beograđani
 
Iznad svega ovoga, Beograd najistinitije i najdublje čine sami Beograđani. Oni su duh, šarm i snaga Beograda. Njegova krajnja neodoljivost i neponovljivost.
Osetićete to čim stignete na ovu „belu lađu nad vodama“. Vekovi su ovde isklesali jedan osoben „beogradski pogled na svet“ i
„beogradskog čoveka“, sa osobenim humorom i osećajem za lepo, hrabrog i neposrednog, opuštenog i inteligentnog, otvorenog za sve i odlučnog u odbrani svojeg onda kad je na to primoran. Beograđani umeju da se raduju i uživaju u svemu, naročito u „sitnicama koje život znače“. U prijatnim razgovorima i dugim šetnjama, ispijanju jutarnje kafe, neradnim danima, dobroj  hrani, vinu i muzici, sedeljkama. Ulice, šetališta, kafei, restorani i prodavnice u Beogradu uvek su puni ljudi, danju i noću.
Beograđani se naročito raduju posetiocima koji dođu u njihov grad. Srdačni su  i spremni da pomognu. Ako vam bilo šta zapne u Beogradu, slobodno se možete osloniti na Beograđane. Uglavnom dobro govore strane jezike; ako i naiđete na nekoga ko ne vlada engleskim, sigurno ćete uspeti da se sporazumete na neke alternativne načine.
Šarm i gostoljubivost Beograđana pominjali su svi strani putopisci u prošlim vremenima. Takvi su komentari i današnjih gostiju ovog grada. Upoznajte ih i vi, pa dodajte svoj sud.

Beogradska ukrštenica

Otkrijte Beograd. Vama se u ovom neobičnom gradu mogu dopasti neke sasvim druge stvari. Nešto što niko pre vas nije zapazio i preporučio. Neki stih, neka slika, neko vino, ruža vetrova. To je grad raznolikosti a ne stereotipa, igre i imaginacije a ne klišea i isprogramiranosti, mogućnosti a ne ograničavanja.
Zato, možete staviti u stranu sve bedekere i marketinške poruke. Svojih 96 sati u Beogradu možete ispuniti sasvim drukčije, osluškujući sebe same. U skitačkim cipelama, razbarušeno i slobodno. (Tako ćete i Beogradu biti najmiliji.)
Osetite zaraznu živopisnost na beogradskim zelenim pijacama, prepunim ljudi i vedrine, mirisa i ukusa, sočnih plodova i sočnih rečenica, darova zemlje i neba. Možda bi vam bilo interesantno da se prošetate Balkanskom ulicom i potražite ručno izrađenu kapu ili šešir u nekoj  od radionica i prodavnica, kod majstora starih zanata. Ako ste pravi ljubitelj, u beogradskoj Kinoteci možete naučiti mnogo iz prvog veka filma, jer tu se čuva jedna od dvetri najbogatije filmske zbirke na svetu.
A da posetite Istočnu i Zapadnu kapiju Beograda, popnete se na njihove krovove i osmotrite grad iz neobičnih perspektiva? Ili da u šumarcima na obalama Save i Dunava pronađete mesta gde se odmaraju beogradski alasi (oni spremaju najbolje riblje čorbe i paprikaše, a dočekaće vas kao stare prijatelje)? Malo nizvodno ili uzvodno od Beograda, podno Fruške gore ili u Grockoj, uronićete se u velike voćnjake i vinograde. Probajte to ukusno neprskano voće ili proizvode od njega, gutljaj rakije ili vina, ako ništa drugo. Idite do plave planine nadomak grada, planine keltskog imena Avala (Avalon), i oslušnite „šum mitskih vremena koja čuvaju najdrevnije istine o nama“.
Devedeset šesti sati nije mnogo, ali, u Beogradu, može biti veoma sadržajno. Čak i ako niste raspoloženi ni za šta od ovoga što smo predložili. Kao u romanima lucidnog Beograđanina Milorada Pavića, veoma prevođenog i slavljenog pisca, vi sami možete izabrati svoju beogradsku slagalicu, ukrštenicu, špil karataslika ili svoju deltu. Svoj beogradski početak i kraj. Svejedno da li se kroz taj predeo slikan čajem krećete unutrašnjom ili spoljašnjom stranom vetra.
I ne brinite, vaših novih 96 sati u Beogradu mogu biti mnogo brže nego što ste u prvi mah mislili.
 
Mali beogradski mislenik

„Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo. I za zimskih vedrina, sa njihovom studenom raskoši. I za letnjih oluja, kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice. I u proleće, kad izgleda da cvati i ono, uporedo sa zemljom. I u jesen, kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.“
(Književnik Ivo Andrić, nobelovac)
 
„Beograd ima otmenost koja se dobija od nezasluženih uvreda. Pun je osećaja jednog velikog evropskog takta. Nikoga u njegovom gorkom času uvredio nije, nikom se u svom gorkom času ulizao nije. (...) Roman je život Beograda već odavno, još od onda kada su mnogi drugi gradovi bili palanke. Žar je Beograd što dugo već gori.“
(Miloš Crnjanski, pisac)

„Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu njegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beograđanki. Beograđanke na ulici – to je za mene fantastičan moderan balet, bez drugog zvuka do lupkanja potpetica na njihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devojčice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim želja, samostalne, drske i učtive u isti mah, sa urođenom elegancijom dovitljivih modiskinja i lukavo skrivenim siromaštvom – one su najlepša i najraskošnija predstava koju Beograd nudi pogledu došljaka, sve dok nekuda ne iščeznu, kao po nečijem tajnom migu, a ulice ostanu neutešno puste i gole.“
(Momo Kapor, pisac i slikar)

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu bilo bi baš neskromno.“
(Duško Radović, pesnik i aforističar)

„Ko hoće da osvoji tvrđavu, mora najpre da osvoji svoju dušu. Put kroz sopstvenu dušu vodi nas i do Beograda, jednog od najstarijih i najčešće rušenih gradova sveta. (...) Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom iščezao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.“
(Milorad Pavić, pisac i pesnik beogradski)

„Na Kalemegdanu je čovek i u srcu varoši i na rastojanju od njega, toliko da i o njemu može da misli. Sa Kalemegdana široki su horizonti, ali vidik nije zaustavljena slika. I ovde je grad u pokretu, ali nije u grču. Prisutan, a ipak odvojen od svoje dnevne slike. Prisutan ne samo fizički i duhovno, povezan sa događajima ovim ili onim, nego sa istorijom. I varoš i beogradski grad su, tu, duboko u nama. To je mesto gde se traži i nalazi smisao grada i njegovog čoveka.“
(Vladimir Velmar Janković, književnik i psiholog)